Tradicionalni / umetnički zanati i domaća radinost

Igor Todorović, juli 2018, Beograd - Konferencija za štampu, medija centar

"Kako je naš život u novomilenijumskom kontekstu sve više vezan za tehonoligiju informatiku i robotiku, potrebno je, a i naša je etička obaveza, da veliko zanatsko kulturno i umetničko nasledje koje imamo na ovim prostorima, na pravi način sačuvamo i usmerimo u pravcu onoga što su po svetskim istraživanjima, najnovije smernice za u budućnosti tražena i cenjena zanimanja, a to je ručni rad, posvećenje i inovacija u tom smislu. S tim u vezi sve što podrazumeva sposobnosti kako mi to umemo da kažemo nečijih “zlatnih ruku” i njihova primena na pravi način kao i plasman i vrednovanje istog, upravo u vremenu kada profesionalizam zanatlije može da dodje do novog izražaja i novog vrednovanja je i cilj oko koga smo se okupili.

Za početak potrebno je da promovišemo značaj zanatskog nasledja njegovog utemeljenja u niti onoga što možemo da nazovemo našim identitetom koji je gradjen u globalnoj vezi i uticajima brojnih naroda koji su tokom vekova ostavili traga na našim prostorima kroz svoj kulturno umetnicko i drugo nasledje. Veoma je važno i da zanatima ukinemo prefiks STARI jer zanati u svojoj etimološkoj sadržini reči ali i konkretnih predmeta ne treba to da budu. Treba da inoviraju, inspirišu i budu uskladjeni sa onim što postaje veoma važno u savremenom dobu u kome živimo. Nove generacije treba da shvate značaj zanatskih zlatnh ruku i sposobnosti tehnologije i tradicije izrade da bi je stavili u superlativan a ne neretko pežorativan i retrogradan kontekst u kome se zanatska profesija nadje.

Potencijali sektora zanata kreativnih industrija prepoznati su i od Evropske komisije koja je kroz projekat još iz 2015.godine Business Innovation Observatory – Collaborative Economy: collaborative production and the maker economy” kojim se utrvdio značaj koperacija i ekonomskih potencijala u okviru zanarskih delatnosti kroz profesije koje podrazumevaju gore pomenute zlatne ruke. To znači da zanati ne mogu biti stavljeni u kontekst nečega starog i izumirućeg več nečega inovativnog i u porastu. To takodje znači i da su zanati u bliskoj vezi sa tendecijom savremnih kretanja, kako kroz kreativnost, tako i kroz razvoj manuelnosti i jasnog uticaja tehnolgije u inovaciji i plasmanu i prezentaciji. Ova studija evropske komisije posebno naglašava značaj novih načina prihodovanja kako za pojedince zanatlije tako i za mala i mikro preduzeća ili udruženja koja deluju na lokalnom nivou ali kroz globalne podrške tehnoligije svakodnevnice.

Zanatska kultura da tako kažem, spaja i vezuje neverovatno, unikatno nasledje iz prošlosti u budućnosti i donosi tradiciju u kontekst inovacije. U industriji inovacije se uvek vezuje za tehnologiju, automatizaciju i robotiku koji će zameniti ljudsku radnu snagu, dok se u svetu zanata bazira na sposobnosti i bravuri zanatlije, koji zahvaljujuči novim tehnologijama može da radi samo bolje ali ne biva zamenjem mašinom.

Budućnost upravo jeste u predmetima koji mogu da pričaju autentičnu priču odredjenog meridijana, prenesu njegovu atmosferu, zanatsku umešnost, autentičnost i nasledje koje nosi u sebi. Budučnost je zato u zlatnim rukama svakog onog zanatlje koji danas neretko teško i skromno živi, a jedino njegove ruke pričaju priče. A te priče imaju tajnu njegovog znanja i umešnosti i slobodu njegove inovacije i kreacije."

Kontakt

Adresa:

Durmitorska 4, Beograd

Telefon:

060 465 7007

Projekat sufinansiraju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.